Злато моје Ivanče! Али си кај худа на-ме, да ти не одпишем такој на твоја срчкана писемна? Веш такој вчерај сем зачела писати одговор а кај хочеш та врочина! Глава ме је почела болети, да сем мислила, да бом об памет. Морала сем ити домов ин потем ме цел дан ни било веч в писарно! Та тржашка врочина, то ти је некај грознега, чловек мисли вчасих, да се му можгани топе в глави. Чакај а јутри ти готово пишем. – „Телеграфистко“ ин теби! – па ше кај књиг ти пошљем. – Јаз се сицер не злагам з всем кар је в тистих књигах, а читам па вендар. Srčen pozdrav in poljub. Zofka
Faksimile tega pisma še ni na voljo.