Драга Иванка! – Ту при Hössu седимо Клеменчич, јаз ин ше ен друг господ, пиво пијемо ин годбо послушамо. – Клеменчич је прав слабе воље. Закај не вем. Јаз па сем тако herrlich zufrieden. – Ујутри одпошљем књиге, данес сем замудила пошто. – Али кај мислиш на ме? – Смејала би се че би нас послушала о чем се все поговарјамо! – па пиши, пиши кај! – Мени је ше долгчас. – Збогом, драгица! Твоја драга придна (?) ZofkaПоздрав од ХöсаВаш стари сентиментални знанец ФрањоЗофка је добра, па не заради менеPostscriptum: Здај је баје придна...
Faksimile tega pisma še ni na voljo.