Злата моја драгица! – Ето ме, седај сем пришла из разставе, кјер је било толико лепега ин краснега, да се ми кар в глави врти. – »Glaspalast« - pомисли велико палачо – могочо вечјо, какор љубљанска крањска хранилница – чисто из стекла, севеда железно омрежје ин опоро одрачуњено. По дневу направи то на чловека нек посебен вечпластен ненаваден утис – Како мора изгледати та ставба ше ле по ночи, че је разсветљена! Ох, ин сплох ти је Мüнцхен красно дивно место. – Само че би чловек имел веч часа ин – денарја – па би остала кар пар месецев ту. – Ланген ни бил навзоч – в Норвешкем је на потовању, вендар упам, да се бо ствар туди тако дала уредити. Стотисоч пољубов! Zofka
Faksimile tega pisma še ni na voljo.