Драгица! Ето ме ту. – Твојо разгледницо в Мüнцхну сем добила. Хвала лепа. – Јако рада би се реванширала – па всај веш, како је з меној – зато ми мораш же опростити. Ту је прав красно. Становање сем добила: Universitätsstrasse No. 94, Zürich – Oberstrass. Па ше Раковчевим ин Јулки повеј мој наслов. Јаз здај не бом много писала доклер нисо моје финанце до цела в реду. – Ох, ти, да веш, како ми је било срце, ко сем стопила на швицарска тла! Сај сем пришла з танкими упи. – Грозно је шел деж, а јаз сем си дејала з неко отрошко самозавестјо. Mit Regen hinein- mit Sonnenschein heraus . О морам, морам досечи своје циље. – Ох ти вса сем те нора од упов ин наклепов! Такој јутри напишем некај за Симплиција?. – Кристан ми је писал, да си написала неко красно модерно ствар, - али ми јо хочеш послати, кадар бо натисњена. Јаз имам здај кар целе коше идеј! Севеда сем ше трудна од пота, зато се ми вес чудно меша в глави. – Ту на тех поштах па је ше то, да мора чловек повсод стати, кадар пише, нити једнега стола никјер. – Си добила моје писмо из Münchena? – Дај пиши ми кмалу, душа! – Јаз се те толикократ спомињам. – Шкода, да се нисве же преј познали! Ти, ти! – Прав леп флеткан пољуб ин сто поздравов на все знане! Твоја Zofka
Faksimile tega pisma še ni na voljo.