Драга! Но, то је па рес лепо! Кар нич веч ми не пишеш! Толико дела менда вендар нимаш! Али си добила посте манускрит з писмом? Ин кај је з „Словенко“? Сај нич не звем, все је тихо. – но всај, че се одправи в Австрији часнишки (nečitljivo) бо туди „Единост“ лажје дихала се ми зди. Је рес? – Виктор се ми нич не огласи. Габршчек ми је писал, да зачне ше ле з л-ја чуварјем плачевати тисте 12 gl зањ на месец. – Ту је прав красно. Била сем же в вечих предавањих. То је некај, правим ти! Чловека се мора же з сило некај пријети. – Универза је ту же јако стара. Преј је бил самостан босоножцев. – Штуденткињ највеч Русињ је цела армада. – Там кјер станујем со јако добри љубезњиви људје, кјер обедујем со саме господичне. – Пиши ми вендар кај ин како је ше в Љубљани. Како ста з (nečitljivo)? – Ин они абитуријенти? Пиши ми вендар кај, душка! Ах, веш, да сем страшанско љубосумна! – Ох ти! Дела имам прав в правем беседе помену чез главо! – Тода з Богом. Стотисоч пољубов ин поздравов од твоје Zofke. Најлепши поздрав Раковчевим! – На здар и Бог! –
Faksimile tega pisma še ni na voljo.