Злато Иванче! – Но, да веш в како именитно вољо ме је справило твоје писмо. Тако из срца сем се смејала. Ох, ти си рес прави шкрат кадар се приправиш. Писала би ти била же преј а здај сем же теден дни болна. – Данес грем всеједно в место. В универзи имам оправило, па је треба поставити болезен на час в кот. – Писала сем „Звону“, че спрејме од мене даљши роман, в катерем би насликала тукајшно штудентско живљење. Ствар је прав хвалежна. – Че „Звон“ одклони, понудим „Словенки“, че бо ше живела. – Да, како је вендар, јо ми спрејмеш али не. – Назнани ми вендар, како ин кај. Че хочеш ти пострежем за прво шт. з каким дописом али повестјо. – Здај сем севеда права ревница. Вса сем збита ин змучена, да се комај по конци држим. – За твоје злато задње писмо би те најраје пољубила, ко би не било тако зело далеч! – А пропос! Ради Викторја би те некај просила. Же на двех писмих од њега се је подписала нека Франица Фен. Јаз јо не познам, туди ми ни прав нич вшеч, да Виктор толико з њо обчује. Просим те прав лепо, реци му, да на добен начин не трпим каких неумности за тазега отрока, какор је ше Виктор со (nečitljivo) ин каке присмодарније, реци му, да че кај звем, нај се потем ле приправи за последице. – Кај не, да му повеш! С теми отроци има чловек саме скрби. Какор хитро оздравим пишем ти обсежен лист. За данес стотисоч најлепших поздравов ин пољубов од твоје Zofke. Срејми поздрав (nečitljivo) На здар [nečitljivo]! –
Faksimile tega pisma še ni na voljo.