Драго Иванче! – Равно добила твој задњи лист. – Кај па фантазираш о неки сенци: ти, ти, ти! Кај је з листом? Спрејми, спрејми! – че мореш, че ле мореш под погојем, да је „Словенка“ пополнома неодвисна од „Единости“, кер другаче је вендар ситно ин неродно. – Кацега дефицита па не спрејемај! – Ин пиши ми такој, кадар бо ствар дефинитивна. – Поздрави ми все знанце. Господо в писарни; прав все веш! Ин реци, да се лепо захваљујем за „Единост“ ин да напишем кај о Швици, какор хитро се мало оддахнем. Клем. ми ни писал нич. Поздрави морје! Ин моло Сан Цаrло ин Св. Андреј! Ин в тисти каварни при гршки церкви изпиј чашо каве на моје здравје! Јаз бом кар седај ено али две шалички чаја на здравје приходњи уредници „Словенке“. Бог те живи! Ин здај пољубов сто! Твој удани штудент ZofkaГоспеј Марици мој поклон ин поздрав! Ин повеј, да се ми не годи слабо! Корајжно па напреј!
Faksimile tega pisma še ni na voljo.