Драга Иванка! – Опрости, да не пишем. Владо је ту, па сем тако сречна, да нити писати не морем. Јутри одиде, потем такој пишем. – Задње „Словенке“ ше седај нисем добила, просим дај, реци администрацији, да ми јо пошљејо ин да ми јо сплох редно пошиљајо какор хитро изиде. – „Народа“ нисем читала ни једнега ни друзега. Просим пошљи оба. Цанкар ми је данес писал, да је послал „Сл“. пар горких за Ашкерца. Али со то људје! – наши говекарји ин ашкерци ин друга стара шара. – Бог сам ве, како је а. дошел некдај до својих свободоумних алир. – „Штудентке“ пошљем, какор хитро добим „Сл.“, да морем написати. – Кај је з оними мојими преводи Petra Altenberga? – Јаз мислим, да со ту тако фине ствари, да би заслужиле, да јих тако полагома приобчиш. Пиши о тем! Али си књиго »Zapisci« од Milčinovića же добила? Кај не красно? Јаз вечкрат обчим ж њим. Цанкарју со при „Звону“ заврнили неко његово ствар, чеш, да се бојијо „конфискације!“ Ха, ха! Ашкерц се хоче отрести та (nečitljivo) талента, то је! – Како се имаш? – Јаз сем здрава, сречна ин Славонија ми баш прија, то со красни виногради – на твоји „Hochzeitsreise“ ме обшчu Загреб – Сарајево – то би било лепо ин не стане те равно толико, всај ти какор уредница добиш попуста. – Много поздравов теби ин Клеменчичу. – Пошљи „Словенко“! – Пољуб! Твоја Zofka - Кај па Марица?...
Faksimile tega pisma še ni na voljo.